Petar Iljič Čajkovski rođen je 7. maja 1840. godine u Votkinsku (Rusija). Čajkovski je bio kompozitor poznog romantizma i najpopularniji ruski kompozitor svih vremena. Umro je 6. novembra 1893. godine u Sankt Peterburgu.
Detinstvo Čajkovskog
Čajkovski je bio drugo od šest preživele dece Ilije Čajkovskog, upravitelja Kamsko-Votkinskog metalskog zavoda, i Aleksandre Andrejevne, kćeri francuskog emigranta. Još u detinjstvu Čajkovski je pokazivao snažan interes za muziku, slušajući majku kako svira na orkestrini. Tako je sa svega četiri godine, zajedno sa mlađom sestrom Aleksandrom, svirao pokušavajući da komponuje svoju prvu melodiju.
Prve časove klavira imao je od 1845 godine kod lokalnog učitelja, koji ga je upoznao sa Šopenovim mazurkama i klavirskim komadima Friedrika Kalkbrenera. Kako u to vreme u Rusiji nije bilo muzičkih škola, njegovi roditelji uopšte nisu ni pomišljali da bi njihov sin možda mogao postati muzičar, već su za svog vrlo senzibilnog dečaka izabrali karijeru u državnoj službi. Petra su sa deset godina, 1850. godine upisali u elitnu Carsku pravosudnu školu u Sankt Peterburgu, u kojoj je proveo narednih devet godina. Petar se pokazao kao vredan i uspešan učenik, omiljen među kolegama.
Petrova mladost
Godine 1854. Petrova majka umrla je od kolere, što je Petar veoma teško podneo. Pred kraj školovanja Petrov otac je napokon shvatio pravi interes svog sina i pozvao stručnog učitelja Rudolpfa Kündingera da mu daje časove klavira.
Kad je Petru bilo 17 godina snažan utisak ostavio je Mocartov Don Đovani, koji je duboko uticao na njegov muzički ukus. U leto 1861. godine Čajkovski je prvi put putovao izvan Rusije, i tom prilikom posetio je Nemačku, Francusku i Englesku, a nakon povratka u oktobru iste godine počeo je pohađati časove iz muzike u otvorenoj školi koju je osnovalo Rusko muzičko društvo.
Kad se u Sankt Peterburgu sledeće jeseni otvorio konzervatorijum, Čajkovski je bio među prvim studentima. Nakon donošenja odluke da svoj život posveti muzici podneo je ostavku u Ministarstvu pravosuđa, u kojem je bio zaposlen kao činovnik.
Čajkovski je proveo tri godine na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu gde je studirao harmoniju i polifoniju kod Nikolaja Zarembe i kompoziciju i orkestar kod Antona Rubinštajna. Među njegovim najranijim orkestralnim delima bila je uvertira pod nazivom Oluja (komponovana 1864.godine), koja je predstavljala prvi zreli pokušaj muzičke drame. Prvo javno izvođenje vlastitih kompozicija Čajkovski je doživio u augustu 1865.godine, kada je Johan Štraus mlađi dirigovao orkestrom izvodeći njegove karakteristične plesove u Pavlovsku, pored Sankt Peterburga.
Nakon što je diplomirao u decembru 1865, Čajkovski se preselio u Moskvu gde je radio kao profesor teorije muzike u Školi Ruskog muzičkog društva, koja je ubrzo preimenovana u Moskovski konzervatorijum. Rad sa studentima mu je teško padao, ali mu je prijateljstvo sa direktorom Nikolajem Rubinštajnom pomoglo da mu život bude prijatan i sadržajan. U roku od sledećih pet godina, Čajkovski je 1866. godine završio komponovanje svoje prve Simfonije br.1 u g-molu, kao i svoju prvu operu – Vojvodu, 1868. godine.
Ljubav i život Čajkovskog
Čajkovski se 1868. godine upoznao sa belgijskom operskom divom Désirée Artôt. Mada je njihov brak već bio dogovoren, njihova veza se ubrzo završila neuspehom.
Ovaj raskid ne ostavlja dubljeg traga na njegovo muzičko stvaralaštvo i on nastavlja uspešno da komponuje. Opera Vojvoda je u muzičkoj javnosti dobro primljena. Pozitivna kritika usledila je čak i od strane članova Ruske petorke, u to vreme uticajne grupe nacionalističkih ruskih kompozitora, koji u principu nisu posebno cenili njegov kosmopolitski pristup muzici.
Čajkovski je 1869. godine završio rad na kompoziciji Romeo i Julija, koju je suptilno prilagodio i napisao u formi sonate kako bi upečatljivo oslikao strukturu poznate Šekspirove drame.
U međuvremenu instrumentalna dela Čajkovskog počinju sve više da se cene u muzičkim krugovima. Krajem 1874. godine, Čajkovski je komponovao - Klavirski koncert br. 1 u B-molu, delo koje ga je proslavilo i učinilo nadaleko poznatim. Uprkos početnom negativnom stavu Nikolaja Rubinštajna, ovaj koncert uspešno je premijerno izveden u Bostonu, u oktobru 1875. godine, sa Hans von Bülowom kao solistom na klaviru.
Godine slave
Pri kraju 1875.godine Čajkovski je napustio Rusiju i uputio se na putovanje Evropom. Postao je poznat po tom što su njegove melodične kompozicije, otvorenog srca, impresivne harmonije i slikovite orkestracije, imale široki prihvat kod publike, i izazvale duboku emocionalnu reakciju.
Sredinom novembra 1876. godine, u Moskvi je premijerno izvedena kompozicija Petra Iljiča Čajkovskog - Slovenski marš ili Srpsko-ruski marš u B-molu, opus 31. Čuvena kompozicija bila je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine. U tom oružanom sukobu se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Čak je i književni lik Vronskog iz čuvenog Tolstojevog romana "Ana Karenjina" ratovao na Balkanu kao dobrovoljac.
Iste godine Čajkovski je potpuno završio komponovanje Labudovog jezera, prvog dela svoje slavne baletne trilogije.
Rastuća popularnost njegove muzike, kako u Rusiji tako i izvan nje, neminovno je dovela do javnog interesovanja za Petra i njegov privatni život.
Boreći se da sakrije svoju homoseksualnost, Čajkovski se oženio 1877. godine svojom studentkinjom muzike Antonjinom Miljukovom, koja je bila zaljubljena u njega. Ona mu je slala veoma uporno strastvena ljubavna pisma, zbog kojih je Petar konačno prihvatio njeno udvaranje. Ipak, Čajkovski se veoma brzo pokajao zbog ove odluke. Njihov brak je bio osuđen na propast. Na kraju su se razišli, ali se nikada nisu razveli. Antonjina je imala dvoje dece sa drugim čovekom, koja su se vodila kao deca Čajkovskog. On joj nikada nije pomogao oko dece i nikada se više nisu videli.
Od 1876. može se pratiti neobičan odnos koji se razvio između Čajkovskog i Nadežde von Meck, udovice bogatog železničkog magnata. Nadežda, koja je bila veliki obožavatelj Petrovih kompozicija, postala je njegov mecena i davala mu redovnu mesečnu apanažu, koja mu je omogućila da 1878. podnese ostavku u konzervatorijumu i kompletno se posveti pisanju kompozicija. Ova redovna novčana primanja omogućila su Čajkovskom da tokom hladnih ruskih zima krstari Evropom, a da leta provodi u Rusiji. Iako su se dogovorili da se nikada ne susretnu, često su pisali jedno drugom. Njihova velika korespondencija predstavlja izuzetnu istorijsku i književnu građu. Oni su u njoj iskreno razmenjivali mišljenja o širokom spektru pitanja, počevši od politike, ideologije, a završavali bi s temama kao što su psihologija, kreativnost, vera i priroda ljubavi.
Razdoblje nakon njegovog odlaska iz Moskve pokazalo se kreativno vrlo produktivnim. Od 1878. do 1885. godine završio je nekoliko svojih najpoznatijih dela - operu Evgenije Onjegin, Simfoniju br. 4 u f-molu, Violinski koncert u D-duru, kompoziciju Devica Orleanska, operu Mazepu, kao i majstorske simfonije.
1890. godine Nadežda von Meck obavestila je Čajkovskog da je blizu bankrota i da mu ne može više isplaćivati mesečnu apanažu. Nakon toga prestala je i njihova korespondencija, a to je svakako kod Čajkovskog izazvalo i odgovarajuće probleme.
U proleće 1891.godine Čajkovski je pozvan da poseti Sjedinjene Američke Države povodom otvaranja njujorškog Karnegi Hola. Dirigovao je pred oduševljenom publikom u Njujorku, Baltimoru, i Filadelfiji.
Nakon povratka u Rusiju završio je svoja posljednja dva dela za pozornicu, operu jednočinku - Jolanta (1891.) i balet u dva čina Ščelkunčik (1892).
U februaru 1893. počeo je da radi na Simfoniji br. 6 u h-molu (Patetik), delu koje je bilo predodređeno da postane njegovo remek-delo. Ovo delo posvetio je svom nećaku Vladimiru Davidovu, koga je pred kraj života neobično zavoleo.
Status svetske zvezde potvrdile su njegove trijumfalne evropske i američke turneje, a vrhunac se dogodio u junu 1893.godine kada je dobio Počasni doktorat Univerziteta u Kembridžu.
Poslednje godine života Čajkovskog
Umoran od putovanja, Čajkovski se skrasio u iznajmljenoj seoskoj kući pored Klina, nedaleko Moskve. Tamo je prihvatio redovnu dnevnu rutinu koja je uključivala čitanje, šetnju po šumi, komponovanje ujutro, a sviranje klavirskih dueta sa prijateljima u večernjim satima.
Njegov opus uključuje 7 simfonija, 11 opera, 3 baleta, 5 svita, 3 klavirska koncerta, 1 violinski koncert, 11 uvertira (strogo govoreći samo 3, ostalih 8 su orkestralna dela), 4 kantate, 20 kompozicija za hor, 3 gudačka kvarteta , niz seksteta i više od 100 pesama i klavirskih kompozicija.
21. oktobra 1893. godine, iznenada se razboleo od kolere, u vreme epidemije ove bolesti koja je tada harala u Sankt Peterburgu. Pored svih napora koje su preduzeli ondašnji vrhunski lekari, umro je 6. novembra 1893. godine.
Muzej Čajkovski u Moskvi
No comments:
Post a Comment